U fokusu - Srbija

Ko može da spasi NIS od sankcija

Većina upućenih u celu problematiku ne gaji baš optimizam da će se čudo dogoditi, pa je preporuka da se ovaj dodatni rok iskoristi da se pređe na plan B, budući da je velika verovatnoća „da ćemo imati suštinski isto pitanje bez odgovora i posle ovog 9. oktobra”, kako je prvi čovek države i izjavio. Američke sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu 1. oktobra, ali je posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tokom njegove posete Njujorku, američka strana odlučila da pomeri taj rok za još osam dana.

I dok jedni gledaju u hrvatski naftovod Janaf i nadaju se da bi to mogla da bude slamka spasa, jer bi ova zemlja kao deo Evropske unije u slučaju primene sankcija izgubila skoro 70 odsto prihoda, a možda i platila penale za nepoštovanje ugovora prema NIS-u, drugi se nadaju da će novi zathev za odlaganje sankcija i delistiranje, to jest potpuno ukidanje sankcije koje je NIS juče ponovo poslao, biti još jedan pokušaj da SAD shvate da smo zaista kolateralna šteta dve sile. I da novac iz NIS-a ne ide za finansiranje rata u Ukajini, zbog čega su sankcije i uvedene.

Da li se rešenje problema nazire iza nedavnog prenosa akcija od 11,3 odsto sa „Gasproma” na ćerku firme „Intelidžens” (protiv koje nisu uvedene sankcije), za koju je većina berzanskih stručnjaka rekla da je kozmetičke prirode, Vojin Biljić, advokat i predsednik Centra za američko pravo, kaže za „Politiku” da činjenica promene vlasništva unutar grupe povezanih lica ne može dovesti do izbegavanja bilo kojih pravnih efekata, pa ni sankcija.

‒ Ukoliko je kontrolno društvo ili stvarni vlasnik sankcionisan, sama činjenica da je tehnički preneo akcije na povezano pravno lice, ne znači da je kontrolno društvo izgubilo kontrolu, već jedino da je obavlja preko tog povezanog pravnog lica. U Srbiji upravo iz tog razloga i postoji evidencija stvarnih vlasnika privrednih društava, kao što u značajnom broju zakona, poput Zakona o zaštiti konkurencije, postoji odredba da se povezani učesnici na tržištu smatraju jednim učesnikom. Zato ne verujem da je motiv tog raspolaganja akcijama izbegavanje efekata sankcija, već pre mislim da je po sredi ili prvi korak za neki vid transformacije koji će naknadno uslediti ili tehnička promena inicirana nekim drugim motivima ‒ kaže Biljić.

Na pitanje mogu li se sankcije treće zemlje tretirati kao viša sila zbog čega bi Janaf bio oslobođen plaćanja penala u slučaju potpune obustave isporuke nafte NIS-u, odgovara da primena instituta više sile u slučaju sankcija predstavlja kompleksno pitanje, posebno kad je reč o međunarodnom privatnom pravu. Da bi se na to pitanje odgovorilo, najpre je potrebno znati koje pravo su stranke u ugovornom odnosu izabrale kao merodavno pravo koje se na ugovor primenjuje i na koji način je sama viša sila regulisana u ugovoru.

‒ Primera radi, ako je pravo merodavno za ugovor englesko, onda se strane mogu pozivati na višu silu samo ako je takva mogućnost ugovorena, a ako je, ponovo primera radi, ugovoreno francusko ili srpsko pravo, onda je viša sila regulisana i u zakonu. U svakom slučaju u ozbiljnim ugovorima se viša sila detaljno reguliše, bilo da je regulisana zakonom bilo da nije, a da bi se utvrdilo da li sankcije predstavljaju višu silu obično se polazi od toga da li su one samo otežale ili u potpunosti sprečile isporuke druge strane, u ovom slučaju Janafa ‒ objašnjava advokat.

Pravna nemogućnost da se izvrši isporuka svakako se u načelu može svrstati pod višu silu.

‒ U predmetu „Lamesa investment” v. Sinergi banke iz 2020. godine, engleski Apelacioni sud je našao da američke sankcije i rizik od nekomplijantnosti konstituišu zakonsku obavezu za kompaniju koja opravdava neizvršenje obaveze iako se u konkretnom slučaju nije primenjivalo američko pravo. Zbog ovog stava engleskog suda, iako nemam detaljnija saznanja o ugovornom odnosu, ne isključujem mogućnost da Janaf obustavi isporuku sa pozivom na „non-kompliance risk” i s tim u vezi višu silu, slično kao i u predmetu „Lamesa investment”. To naravno ne znači da NIS ne bi imao kontraargumentaciju koja bi bila i validna i efektivna u praksi. Sve ove napomene treba razumeti sa rezervom, pošto je, ponavljam, ključna sadržina odredaba o višoj sili iz samog ugovora ‒ zaključuje Biljić.

Mali: Rešenje koje neće ugroziti energetsku bezbednost

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da će se Srbija boriti da nađe rešenje po pitanju aktuelne situacije sa NIS-om, a koje neće ugroziti energetsku stabilnost zemlje. Mali je na konferenciji za medije rekao da kritike oko NIS-a dolaze upravo od onih koji su taj problem stvorili 2009, kada su za, kako je naveo, jeftine pare prodali kompaniju Rusima, prenosi Tanjug.

NIS podneo zahtev za izdavanje posebne licence Ministarstva finansija SAD

„Naftna industrija Srbije” (NIS) podnela je 28. septembra Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije, saopšteno je iz ove kompanije. NIS je takođe podneo i dopunu zahteva za uklanjanje sa SDN (Specially Designated Nationals) liste, navodi se u saopštenju i dodaje da je reč o dugotrajnom i kompleksnom procesu, a da je inicijalni zahtev poslat 14. marta ove godine. Početak primene sankcija NIS-u odložen je do 8-9. oktobra.

Orban: Isporuke nafte i gasa iz Rusije su stabilne

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je juče da će nafta i gas stabilno dolaziti iz Rusije i dodao da bi svaki drugi izvor snabdevanja ovim energentima bio nesigurniji i skuplji. Orban je rekao da je bezbednost snabdevanja naftom i gasom iz Rusije garantovana i dodao da „nijedan razuman čovek ne bi odustao od sigurnog za nešto neizvesno”, prenosi Tanjug.

On je naveo da je ugovorena cena energenata iz Rusije niža nego iz drugih zemalja. „Postoje budale i postoje izdajnici. Kako biste nazvali ljude na fudbalskom terenu koji navijaju za protivnika umesto za mađarski tim?”, rekao je Orban. Povodom svog telefonskog razgovora sa predsednikom SAD Donaldom Trampom na tu temu, Orban je rekao da ga je američki predsednik pitao zašto Mađarska kupuje naftu i gas iz Rusije. „Rekao sam mu i on je rekao da razume. Tačka. Nismo potčinjeni jedan drugom i nije da Vašington izdaje naređenja, a mi ih izvršavamo. Postoje dve suverene države sa suverenim liderima koji se konsultuju kada je to potrebno”, rekao je Orban.

Vučević: NIS je za Srbiju najveći i najvažniji paket

Predsednik SNS-a Miloš Vučevič izjavio je juče da je nesporno da se SAD i Rusija svađaju preko leđa Srbije kada je reč o američkim sankcijama „Naftnoj industriji Srbije” (NIS), ali je istakao da veruje da će država naći pozitivno rešenje. Vučević je za K1 TV rekao da je NIS možda za Ameriku i Ruse mali paket, ali je za Srbiju najveći i najvažniji, prenosi Tanjug.

„Nesporno je da se svađaju preko naših leđa. Nesporno je da je NIS za njih, i jedne i druge, možda mali paket, ali za nas je najveći i najvažniji”, istakao je Vučević i dodao da veruje da građani Srbije neće osetiti posledice zbog ovoga što se dešava na geopolitičkoj sceni.